| РАСПРОСТРАЊЕЊЕ АЛЕРГЕНИХ РОДОВА ИЗ ПОРОДИЦЕ PINACEAE У НОВОМ САДУ |
| Napisao/la Kristina Barać |
| subota, 05 jun 2010 19:23 |
|
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL Рад говори о распрострањењу породице Pinaceae у Нoвом Саду, и базиран је на подацима из Катастра ЈКП ''Градско зеленило'' Нови Сад. Рад такође укључује опште карактеристике породице, сваког рода и врста. Пoдаци су дати у табелама, и искоришћени су за уцртавање врста на карту Новог Сада.
УВОД
Поленалегија, односно просетљивост на присуство полена позната је од давнина. На основу старих списа персијски војскобођа Хипиј је пре око 2500 година приликом искрцавања на грчку обалу добио напад кашља и кијања, највероватније због масовног цветања неке медитеранске биљке. Око 120. године наше ере Гален је први описао појаву поленалергије следећим речима: ''Постоје људи, који у присуству неког цвећа добију напад кашља и кијања.'' (Ружица Игић, Пал Божа, Горан Аначков, Драгана Вуков – Атлас алергијских биљака Новог Сада). Дефиницију ''алергијских биљака'' је јако тешко формулисати. Ако бисмо укључили сваку биљку која је икад изазвала било какву алергијску реакцију на људима, скоро цело биљно царство бисмо дефинисали као изазиваче алергија. Али ипак у ужем смислу алергијским се сматрају само оне биљне врсте за које је познато да изазивају алергије значајном делу популације на већем простору. Различити делови биљака могу да изазову алергију, алергени могу да буду ситни молекули које испуштају стабљика, листови, корен, плодови, полен у време цветања... Породица Pinaceae обухвата крупно, ароматично, једнодомо дрвеће високо од 2-100 m са једнополним шишаркама. Карактеришу их игличасти, зимзелени листови, са изузетком родова Larix и Pseudolarix, који су листопадни. Њихови игличасти листови се називају четине па су из тог разлога и добили назив четинари. То су ксероморфне биљке, односно адаптирани су на сува станишта. ''Мушке шишарке се састоје од многобројних, спирално распоређених микроспорофила са по две микроспорангије (поленове кесице), које су прирасле за микроспорофил са спољашње стране. Дуге су од 0,5-6 cm и опадају убрзо након опрашивања. Женске инфлоресценције су изграђене од спирално распоређених заштитних љуспи у чијем пазуху се налазе плодне љуспе са по два семена заметка, који су микропилом окренети на доле. Зрела шишарка је дрвенаста, дужине 2-60 cm, а отвара се након сазревања семена.'' (Ружица Игић, Драгана Вуков – Практикум из систематике виших биљака). Семе је снадбевено кожастим, крилатим наставком и разноси се углавном помоћу ветра (анемохорија), али има и неких врста које имају велика семена без крилца па се разносе уз помоћ птица (орнитохорија). Клица има од 2 до 18 котиледона. Обухвата 11 родова који углавном расту на северној хемисфери.
divisio Pinophyta
classis Pinopsida
ordo Pinales
familia Pinaceae
subfamilia Pinoideae Piceoideae Laricoideae Abietoideae
genus Pinus Picea Larix Abies Pseudotsuga Pseudolarix Cathaya Keteleeria Cedrus Tsuga Nothotsuga
Родови који су подвучени су наведени као алергени у раду Paolo Falagiani – Pollinosis.
МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ
Истраживања распрострањења алергених родова породице Pinaceae вршена су током 2008. и почетком 2009. године. Коришћени су подаци из Катастра ЈКП ''Градско зеленило'' Нови Сад, који су послужили за картирање распрострањења појединих врста на картама Новог Сада, размере 1 : 10000. Према Катастру, Нови Сад је подељен на 10 делова: Стари град, Лиман, Подбара, Детелинара, Славија, Универзитет, Дунавски парк, Кампус, Футошки парк и остали паркови. Присуство појединих врста представљено је следећим симболима:
Карта 1. Распрострањење врста рода Pinus у Новом Саду Pinus silvestris Pinus nigra Pinus strobus Pinus mugo Карта 2. Распрострањење врста рода Picea у Новом Саду Picea abies Picea omorica Picea pungens Picea pungens glauca Picea excelsa Карта 3. Распрострањење врста рода Larix у Новом Саду Larix europea Карта 4. Распрострањење врста рода Abies у Новом Саду Abies pinsapo Abies concolor Abies nordmanniana Abies alba Карта 5. Распрострањење врста рода Cedrus у Новом Саду Cedrus deodara Cedrus atlantica Cedrus atlantica glauca
|












