U okviru projekta ‘Razvoj omladinskog preduzetništva kroz uspostavljanje novih programa i usluga za mlade – Preduzetnička akademija” koji realizuje Serbian Venture Network (SeVeN) uz podršku Ministarstva omladine i sporta, pokrenuli smo online savetovalište.

Ova online usluga je u potpunosti besplatna i nastala je u cilju pružanja podrške svima koji žele da pokrenu svoje poslovne ideje a imaju određene nedoumice i pitanja. Ukoliko niste pronašli rešenje za Vaša pitanja na stranicama sajta pokreni.se i želite da dobijete adekvatne odgovore na administrativna, pravna, privredna i konceptualna pitanja u vezi preduzetništva i pokretanja biznisa možete nam se obratiti putem popunjavanja kratke forme.

U nastavku su neka od najčešće postavljenih pitanja koja su nam uputili mladi koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla.

Pogledajte njihova pitanja i odgovore koje su dobili, možda budu od pomoći na vašem preduzetničkom putu:

 

 

  • Kako će tržište / ciljna grupa u Srbiji reagovati na inovativniji način obavljanja jednog dela posla, dakle bojazan da neće proizvod biti dobro prihvaćen od strane onih koji treba da ga koriste?

Suštinsko pitanje je da li inovativni način rada donosi novu vrednost korisnicima? Ako donosi dodatnu vrednost, i ako možemo tu vrednost efektivno da komuniciramo, možemo pretpostaviti da će korisnici prihvatiti naše novo rešenje. Ako se ipak ispostavi da ga ne prihvataju, ključno je detaljno razumeti uzrok, kako bismo mogli da ga otklonimo i osiguramo da ga prihvate

  • Kako formirati cenu proizvoda/usluge?

Postoji mnogo načina za formiranje cene, od kojih su dva najčešća. Jedan je takozvani “trošak+” metod, odnosno proizvoda je cena koštanja + željena marža. Mnoge kompanije i dalje tako formiraju cenu, iako se taj metod više ne smatra ispravnim. Bolje je cenu definisati na bazi vrednosti koja se nudi klijentima/potrošačima, i na osnovu konkurentske pozicije proizvoda (cene konkurencije, odnos ponude i potražnje). Napominjemo da je izuzetno važno u cenu ukalkulisati i troštkove marketinga i prodaje, koji se najčešće zaboravljaju.

 

 

  •  Kako odraditi procenu vrednosti startup-a kada se traži investicija?

Ovo je izuzetno teško precizno utvrditi, mada donekle zavisi od stepena razvoja startupa. Investitori u ovoj fazi više investiraju u osnivački tim i ideju nego u vrednost same kompanije, i često imaju manje-više standardne valuacije za startape u koje investiraju, naročito u najranijoj fazi razvoja. Zbog toga je izuzetno važno pronaći kompatibilnog investitora koji će vas podržati na pravi način, i razumeti da investicija koju on donosi nije samo finansijska, već i u znanju, kontaktima, itd.

 

 

  • Kako da se takmičimo sa iskusnijima i dobijemo klijente (a time i dodatno iskustvo i znanje) kada nam upravo ti klijenti traže znanje i iskustvo?

Postoji nekoliko načina: da radite prvo za manje klijente pa gradite reference ka sve većim i većim, da proizvode/usluge nudite sa značajnim popustom pa vremenom da taj popust smanjujete, ili da počnete od jednostavnijih poslova pa da idete ka kompleksnijima. Ako je moguće, dobar savet je da ekspertizu besplatno potvrdite na nekom primeru, a zatim na bazi tog dokaza konkurišete za veći posao. Počnite sa fizčkim licima /mikro i malim preduzećima koji nemaju potrebe za tolikim nivoom kompleksnosti poslova, a kroz to paralelno stičite nova znanjja i krenite ka “krupnijim ribama”.

Na kraju, kreativnost je nešto što razlikuje svakoga od nas i u velikom broju slučajeva ne mora biti povezana sa iskustvom. Zato, neka vaša kreativna rešenja budu ta koja će vas od samog starta razlikovati od drugih!

 

 

  • Da li mi je potreban početni kapital da bih pokrenuo sopstveni posao (i kako najlakše početi bez njega)?

Ovo u velikoj meri zavisi od toga koji posao započinjete. U mnogim slučajevima možete nedostatak materijalnih rezursa nadoknaditi dodatnim trudom i radom, a često i kupovinu možete zameniti iznajmljivanjem koje ćete otplaćivati iz prihoda. Tu su i partnerstva sa entitetima koji poseduju resurse koji su vam neophodni, i koji možda mogu biti zainteresovani za učešće u vašem biznisu ili neki drugi vid saradnje.  Počnite sa onim što imate (laptop, telefon, oprema na iznajmljivanje) kako biste izbegli ili makar smanjili što je više moguće troškove na početku, naravno ukoliko vam to branša i tip posla dozvoljava. Što se tiče prodaje i marketinga – živeo internet i društvene mreže! Postoje i opcije poput udruživanja, kredita i slično, ali te opcije izabrite tek nakon što dokažete da je ideja uopšte validna za tržište i isplatljiva (MVP).

 

 

  • Želim da se registrujem kao preduzetnik, sta treba da uradim i koja dokumentacija mi je potrebna? 

Pre svega posetite sajt Agencije za privredne register (APR) – to je instutucija koja obavlja registraciju osnivanja preduzetnika.

Postupak upisa u Registar započinje podnošenjem registracione prijave sa propisanom dokumentacijom i dokazom o uplati propisanih naknada i to neposredno u sedištu APR u Beogradu, u nekoj od organizacionih jedinica, u opštinama sa kojim Agencija ima zaključen sporazum ili poštom. Kada se prijava podnosi poštom, kao datum i vreme podnošenja prijave uzimaju se datum i vreme prijema prijave u Agenciji.

 

Dokumentacija potrebana za registraciju preduzetnika:

  1. jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika ( možete je preuzeti na sajtu APR-a)
  2. dokaz o identitetu preduzetnika (za domaće fizičko lice – fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu),
  3. dokaz o uplati naknade za registraciju preduzetnika (visina naknade za registraciju osnivanja preduzetnika trenutno iznosi 1.500,00 dinara – broj računa za uplatu naknade možete preuzeti na sajtu APR-a)
  4. dozvola, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa, ako je to posebnim zakonom propisano kao uslov za registraciju.

 

Registracionu prijavu podnosi:

  1. osnivač – preduzetnik
  2. ovlašćeno lice (poslovođa, odnosno prokurista)
  3. punomoćnik sa priloženim pisanim punomoćjem, potpisanim od strane osnivača – preduzetnika i overenim od strane nadležnog organa (opštine ili suda). Ako osnivač – preduzetnik da svoje punomoćje advokatu, ono ne mora biti overeno u opštini ili sudu.

 

 

  • Koja pravna forma je bolja, preduzetnik ili d.o.o?

Optimalna pravna forma zavisi od Vaše usluge/proizvoda i stepena razvoja, i izložićemo Vam osnovne karakteristike obe forme na osnovu kojih možete da procenite koja odgovara Vama.

Preduzetnik je fizičko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost. Za obavljanje samostalne delatnosti, osniva odgovarajući oblik poslovanja kao što je: radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija itd.

Ono što je najvažnije da znate za osnivanje preduzetnika jeste da ova forma registrovanja podrazumeva posebno pravno shvatanje imovine preduzetnika – imovinu fizičkog lica koje ima svojstvo preduzetnika opterećuju i sve obaveze fizičkog lica, znači obaveze koje su preuzete iz obavljanja privredne delatnosti, ali i koje su preuzete izvan nje, iz drugih materijalno-pravnih odnosa ( nasleđivanje, poklonom, igrom na sreću…). Što znači da preduzetnik kao fizičko lice za sve preuzete obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom!

Sa druge strane, preduzetnik ima prednost što nesmetano raspolaže sa ostavrenom dobiti.

 

Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o)  je privredno društvo u kome svaki član društva ima udeo u osnvnom kapitalu društva, s tim da član društva ne odgovara za obaveze društva već samo snosi rizik poslovanja do visine unetog uloga u društvo.

Društvo sa ograničenom odgovornošću može da bude jednočlano ili višečlano društvo. Što znaći da je jednočlano osnovano od strane jednog lica ( pravnog ili fizičkog ), a u slučaju višečlanog osnivači mogu biti pravna ili fizička lica, ili kombinacija pravnih i fizičkih lica.

 

Bez obzira da li se radi o jednočlanom ili višečlanom društvu, društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom koja je odvojena od imovine članova, odnosno članovi d.o.o. odgovaraju za obaveze samo do visine upisanog uloga. To je glavna razlika u odnosu na formu osnivanja preduzetnika. Takođe, za osnivanje Društva sa ograničenom odgovornošću karakteristična je obimnija administracija, obaveza postojanja knjigovođe, kao i raspodeljivanje dobiti članovima društva prema njihovim procentualnim udelima i to isključivo onda kada se posluje u dobitku.

 

Društvo sa ograničenom odgovornošču se osniva Aktom o osnivanju koji mora da bude overen pred Sudom ili nadležnim organom za overu.

 

Dokumentacija potrebana za registraciju Društva sa ograničenom odgovornošču:

  1. jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika – društvo sa ograničenom odgovornošću,
  2. osnivački akt društva (odluka za jednočlano društvo ili ugovor za višečlano) sa overenim potpisima članova društva,
  3. dokaz o identitetu članova društva (za domaće fizičko lice – fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu, odnosno izvod iz matičnog registra ako je osnivač pravno lice koje nije registrovano u Registru koji vodi Agencija za privredne registre),
  4. odluka o imenovanju zastupnika ako nije određen osnivačkim aktom,
  5. potvrda banke o uplati novčanog uloga, ako se ulog uplaćuje u društvo do osnivanja, odnosno sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga ili procena vrednosti nenovčanog uloga, ako se ulog unosi u društvo do osnivanja,
  6. dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja i dokaz o uplati naknade za registraciju i objavu osnivačkog akta (visine naknada).

 

 

  • Koji poreski oblik je najbolji pri pokretanju biznisa i šta on podrazumeva?

Poreski oblik zavisi od pravnog oblika registracije, o čemu ima više reči u drugim pitanjima i sekcijama sajta.

 

 

  • Šta je prokura?

Prokura je poslovno punomoćje kojim preduzetnik ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u njegovo ime i za njegov račun zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. Prokura je neprenosiva, može se opozvati, može biti pojedinačna ili zajednička. Preduzetnik izdaje prokuru lično i ne može preneti ovlašćenje za izdavanje prokure na drugo lice. Ograničenja prokure su propisana zakonom tako da prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da zaključuje pravne poslove u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti, da preuzima menične obaveze i obaveze jemstva, zaključuje ugovore o zajmu i kreditu, zastupa preduzetnika u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

 

 

  • Želim da predstavim svoju biznis ideju investitorima ali se plašim da je neko ne ukrade. Da li je to moguće?

Ukoliko smatrate da je vaša ideja jedinstvena i sama po sebi vredna, možete je na neki način zaštititi pre nego što je podelite sa drugima. Naravno, ta zaštita ima cenu, a na vama je da procenite da li je ulaganje isplativo ili ne. Generalno, sama ideja retko ima značajnu vrednost, i najčešće je kvalitet realizacije ono što pravi razliku između uspeha i neuspeha. Zato investitori često govore da oni u stvari investiraju u ljude mnogo više nego u samu ideju.Više o ovoj temi možete pročitati na linku.

 

 

  • Često se susrećem sa izrazom MVP. Šta tačno to predstavlja?

MVP je skraćeno od Minimal Viable Product, što se može prevesti kao Minimalni Upotrebljivi Proizvod. MVP služi da se uz minimalne troškove razvoja, sa osnovnim funkcionalnostima, testira interesovanje tržišta za vaš proizvod.

 

 

  • Koji tipovi MVP-a postoje?

Postoji nekoliko vrsta MVP-a, od onih koji samo najavljuju/objašnjavaju/prodaju proizvod (npr. Explainer video ili landing page), do proizvoda sa samo osnovnim funkcionalnostima (nekada i sa samo jednom, ključnom funkcijom). Više o MVP pristupu možete pročitati na linku.

 

 

  • Kako da znam da li je moja ideja na pravi način rešava problem mojih korisnika? Koja pitanja da koristim prilikom intervjua?

Najvažnije je da koristite otvorena pitanja o problemima korisnika, i da pokušate da se stavite “u njihove cipele” i da razumete problem iz njihove perspektive, a tek zatim da ih pitate da li je vaše rešenje adekvatno. Kao generalno pravilo, ako je korisnik spreman da plati za vaše rešenje, znači da na ono na pravi način rešava problem. Ako nije spreman da plati, veoma je upitno koliko ste na pravom putu.

 

 

  • Kako da odredimo udeo vlasništva u startupu za članove tima koji su osnivači? Postoji li model za određivanje udela vlasništva?

Najrealnije je da procenite koliko bi na tržištu koštalo ono što svaki osnivač ulaže, pa prema tim iznosima da odredite udele. Naravno, ovo je samo okvir i polazna osnova, a krajnji ishod je plod dogovora i “ponude i potražnje” za onim što svaki član donosi.

 

 

  • Kako izgleda idealni investitor za early stage startup i kako doći do njega u Srbiji?

Ne postoji jednoznačan odgovor na prvo pitanje, jer idealni investitor u velikoj meri zavisi od samog tipa startapa, industrije u kojoj se nalazi, ambicija, onoga što mu je neophodno pored novca itd. Kao generalni savet, idealni investitor pored novca ima i znanje i kontakte koji vam mogu pomoći u brzom razvoju. U Srbiji već postoji nekoliko domaćih i više stranih fondova koji ulažu na ovom tržištu, a najlakše ih možete naći na nekom od događaja koji spajaju preduzetnike i investitore. Najveći među njima u ovom regionu je svakako Belgrade Venture Forum.